O ljubavi uglavnom

Ako... (Radjard Kipling - prevod i adaptacija: autor bloga) Možeš li sopstveni zdrav razum sačuvati Kad počnu da te krive da zbog tebe gube svoj I biti siguran u sebe kad svi počnu sumnjati Još dodati razloge za sumnju rulji toj Ako možeš čekanje da strpljivo izdržiš I kad te lažu nikad da ne utoneš u laž Ni kad te mrze nikad nikog da ne mrziš Da razumljivo pričaš i prosto izgledaš Da sanjaš, a san da ne ovlada tobom I da maštaš, a mašta da ne postane ti sve  Bilo pobedom il' porazom da završiš s borbom Ako isto se nosiš s ove varalice dve Ako možeš podneti da ono što si rekao Izvrću jadnici da nahrane budale I gledati kako ruši se sve što si stekao Te graditi opet uz alate dotrajale Ako možeš uložiti sav svoj imetak U igru na sreću, rulet ili meč I izgubiti i vratiti se skroz na početak A nikad o tome ne izustiti ni reč Ako možeš svoje srce i nerve i žile Upregnuti da se na nogama održiš I kad ti iz tela sve snage iščile Osim volje koja kaže ti da moraš da izdržiš Ako možeš

S vetlost mesečine mi je uskočila u sobu, zgrabila za trepavice i širom razjapila kapke.  Budan, kao da nisam bio upravo otrgnut od sna, iskočio sam iz kreveta. Otišao sam do kuhinje i natočio čašu vode.  Bilo je dva i deset. Sklopljene kazaljke. Ko li je mislio na mene? Pogledao sam kroz prozor. Nad morem su bile rasute zvezde po vedrom nebu, na sednici kojom je predsedavao moćni mesec. Nebeska Skupština je donela jednoglasnu odluku da se obučem i pođem u šetnju. Kod mola put se račvao. Jednim krajem je nastavljao dalje, ka Kotoru. Drugi je vodio u šumu. Pošao sam njime. Uz brdo. Kroz noć. Mesec mi je obasjavao put. Bilo je to pre nekih sat i po vremena. Sada se već nazire zora. U šorcu i majici, hodam duboko u šumi, visoko na planini, iznad mora. Držim štap u desnoj ruci. Uživam u čistom vazduhu. Ovde vreme se meri   duvanjem vetra i pojanjem zrikavaca i ptica.   Noge su mi prošarane ranama od trnja divljih kupina, čičaka, raznih bodljikavih trava. Kolena me bole od neravnog, č

On i su... Vetar i more Svetionik i sprud I kapetan i brod Oni su sve i svud Oni su... I čovek i žena I fauna i flora Sva čet’ri elementa Svedržitelj života Oni su...   Duboko u meni I ja sam to Sve što volim i znam Kad god pokušam Oni su...   Osećam ih snažno U svoja dva stanja Jedno zove se sreća Drugo je bol   * * * Oče i Majko naša koji ste kroz mene jedno, Koji ste na nebu, kao i na zemlji Svud oko mene, i u meni, Sve što vidim, čujem, upoznajem, doživljavam Znam da je vaše carstvo i ime I da vaša volja moj je put Kojim potvrđujete sebe; Hvala vam za sve što na putu stičem I molim za sve ono što mi treba Da svesno ostanem na njemu; Hvala na iskušenjima jer mi pomažu da jačam; Hvala za suočavanja sa zlim,  jer to me uči da budem bolje ljusko biće; Hvala vam jer sam deo vaše volje I na priilici da iskusim život Um, o sećanja, nagone i  t elo  * * * Ali... Ja nisam moje misli Ja nisam moja osećanja Ja nisam moji nagoni Ja nisam ovo telo   Ja imam misli Ja imam osećanja Ja imam nagone

Pričvršćen za stub Kanapom i čvorom Koji sam sam vezao I stezao, stezao Do krvi što lije Potocima mlaznim I sliva se ravno U septičku jamu Prošlosti moje   Menja gustinu Menja boje Iz bordo u žutu Na blatnjavom putu Iz koga crpi Snagu i volju Da jače me veže Surovije steže Sve dok ne ureže se Dovoljno duboko   Da sreže mi udove Oslobodi srce Oslobodi dušu Oslobodi um Od govana prošlosti Moje mile droge U čijem sam stondu Uživao toliko Pričvršćen za stub   Kasniš slobodo Kasniš, kažem Ona se smeje Ona je dete Poziva na igru Al’ kako da joj priđem Kad šake i stopala Nemam više?   Duša se isto Raspala na pola I svaka polovina Leži kao mrtva Dete je uzima I poput sočiva Svaku stavlja Na po jedno oko   U očima njenim Ja vidim sebe Celovitog i novog Kakav umeo sam biti Sve dok se nisam počeo kriti Samo da bih postao Tamo neko drugi Punopravni član Tog pojavnog sveta I ponosni vlasnik identiteta   Ne kasniš slobodo Ne kasniš ipak Znao sam da opet po mene ćeš doći I tada da ću biti Dovoljno sp